Blog Miloša Ranđelovića

Znači, igram Fifu 10 godina skoro i nijednom nisam odigrao meč kao sa drugarom danas. Na kraju sam pobedio 8:6 :D. Ja sam igrao sa Čelzijem, a on je uzeo Mančester Junajted…. Prvo je on uz mnogo sreće i moje slabe koncentracije poveo sa 3:0 za 10 minuta (ali treći gol mu je stvarno bio prelep, moram da priznam), da bih ja smanjio na 3:1, ali smo ipak na poluvreme otišli sa 4:1 za njega. E onda je usledio show :). Prvo u 82. minutu smanjujem na 4:2, u 85. na 4:3 (i to efektnim golovima :)), da bi u 90. izjednačio na 4:4 sa verovato najlepšim golom koji sam u životu dao - Esijen utrčava u šesnaesterac sa leve strane iskosa (suprotno od gola), dvojica igrača ga grade i taman sam mislio da ću da izgubim loptu uputim udarac i perfektno lobujem golmana iz gotovo mrtvog ugla :). Oduševio sam se nakon tog gola, nadokanađena su 3 gola minusa. I to nije sve, već u sledećem napadu, znači isto 90 i neki minut, izborim korner i povedem sa 5:4 :D. Ali, on je odmah u sledećem napadu solo prodorom izjednačio na 5:5. Kakav kraj utakmice :). U produžecima sam sa dva gola Lamparda iz slobodnjaka i jednim lepim golom glavom rešio meč, a on je samo smanjio na 8:6. I ja i on smo se otvorili totalno, odbrane kao da nisu ni postojale :).

Na kraju je ipak otišao kući sa 3:2 u pobedama :(… No, sastaćemo se mi opet :D.